PRED KAPIJAJMA SV. PETRA



- Jedna scena. -



LICA:

Sv. Petar
Anđeli
Netko


(Prvi sunčani zraci. U pozadini, visoko, diže se i trepti crveno-zlatna fasada. Uza nju preko smaragdovih zidova bašta prevesile se grane sa zrelim plodovima jabuka, naranača, limunova, šipaka, belog i rumenog grožđa, dok uz to vise i zavese ladoleža sa snežnim, plavim i purpurnim bronzama iz kojih proviruju, gde-gde, male kudrave i nasmejane glave serafima. Ozdo, iz zemlje, uz koralne stepenice, zapaljene vatrama sunca, stupa pred fasadu Raja i kuca na vrata Netko suh i dug u izveštalom fraku, kratkih pantalona do blizu kolena, te mu se vide goli gnjati. Na nogama su mu nanule.)


Netko:
(Skida kapu i viče)
Slava ti, i dobro jutro, o kapidžijo raja!
Ljubim ti ruke i skute!
Tebi dolazim, evo, iz jugoslovenskog kraja
I oči upirem u te!

Talac sam i ja bio, i besom divljim i holim,
I mene griz'o je Švaba
Jer sam Srbiju vol'o, k'o što je i sad volim,
Bez konta i esaba.

Pa zašto nisi, džanum, i meni poslati hteo
Jedan ćup makar sve pleta?
Pa da bih i ja rahat u aščinici jeo
Bureka i ćuftétâ!

*

Zbog aprovizacije sam babine prodao ploče,
I pusat i nikšan dede...
Kao nargila sad mi klokinja trbuh, oče,
I jokluk jede me, jede.

*

I meni jednu, biva, dvokatnu kuću sagradi,
S doksatom, to se već znade!
I moju celu baštu ježevinom ogradi,
Jer Jéka kupus mi krade. -

I u te ugursuz Jeke, iz tvoga azilskog hlatka,
Sa svetih rajskih međa,
Pogodi jednom strelom onoga klipana patka
Što smerne kokoške vređa...

*

Spremi mi pet-šest kvintala cukra i dva-tri arara
Kahve i masla dosta!
I za pastrve vola, i jednu junđu hajvara,
Da imam za časnog Posta!

Svu robu vozom opremi i muhurom je naznači,
Jer može putem da štukne...
Ali pre toga, oče, željeznicu oplači,
Jer tukne, vrlo tukne...

*

Sve poglavare Juga pozovi sebi lepo -
Nek jednu učine tour-u,
Pa ih povali dole i svakom udari slepo
Pedeset i pet po turu.

I džeridlije naše, što se kolju k'o pekse,
Zovni na rajski jemek,
Pa svakom po jedan dobar priušak podaj, nek' se
Tobe dozovu, demek.

*

Pošlji mi sa parasolom auto, s dva-tri jarana
Da uvek budem na putu,
I liferujem ćiriš braći s Kalimegdana
Da slepe našu valutu...

I da se dokoturam na Konferenciju Mira,
Pa, pobratime vrli,
Jednim glogovim kocem da maznem toga vampira
Što noktima nas grli...

No najpre Ilija sveti nek' s topovima svrne
Malo u naše sfere,
I spali po hotelima gamadi hordije crne
I s njima hotelijere.

*

Go sam kao šišana.
jednu mi dolamu skroji,
I jedno svaljaj mi ćebe - - -

Sv. Petar:
(Otvori prozor više rajskih kapija i promoli glavu.)
Ma. ko se to krivi? (Okrene se anđelima)
Deco! Gde su ti đozluci moji?
(Jedan mu anđeo donese naočari i stavi mu ih na nos
i SV. Petar opet promoli glavu i gleda.)
A! Ti si vagabundu!
Pa koji vrag šalje tebe?

Hoćeš da ti ja zidam kuću za svoje banknote
I da tražim hajvara?
Vuci se, gurbete jedan, jer zlo će biti po te
Moga mi džeferdara!

Sabahile si doš'o i kao kvočka sa smeta
Kvočeš, krivo ti na raj!
sam trči, njuši i traži bureka i ćufteta
I za svoj trbuh se staraj.

Misliš li: Ja sam ćehaja Jugoslavije, je li,
Gde bi svi vaši džambasi
S derneka i ćepenjaka ministri biti hteli
Sa britvom o kajasi?!

Za glavarima vašim, budalo jedna, kreni
I njine uči zanate,
Pa ćeš imati kuća i biti svuda na ceni,
I orden skovaće za te...

Ja da ti hizmet činim i da besleišem tebe!
K'o da sam fabrika neka,
Gde za te čekrci zvrče, i gde te dolama i ćebe
I šofer s autom čeka!

Jolpaze! Šta me se tiču Konferencije Mira!
Ta to su tendžere stare,
Gde one bezbrke gazde Indije i Misira
Za sebe pihtije bare...

(Stiska nos)

Pi! Kako zemlja ćuhne zadahom gnjilih dela.
K'o Augijina staja!
Tako da rubac na nosu drže stoleća cela
Sve moje duše Raja...

Pa i ti ćuhneš i hoćeš da ti se staram za Jeku.
Za patka, maslo i vola?!
Još taku drskost nikad ja ne čuh u svom veku.
Apostolskog mi stola!

(Baca mu ozgo jedne stare dokolenice od belog sukna)

Eto ti tozluka tijeh! Baš su za tvojih gnjata -
Poklanjam ti ih rado!
I na ti marijaš jedan (baci mu marijaš) pa odmah ispred vrata
Tornjaj se stara klado!


(Srdito zatvori prozor. Iz ladoleža anđeli se smeju i gledaju kako Netko bezbrk silazi i tapka u nanulama niz stepenice i oborene glave, rondajući, drži pod pazuhom dokolenice.)



Mostar, 1919.

ALEKSA ŠANTIĆ
ALEKSA ŠANTIĆ - CJELOKUPNA DJELA
www.aleksasantic.com

Copyright © 2001-2005 Denis Böhm