VELIMIRU RAJIĆU 

Kada zaželim luga
Jednog čarobnog sveta,
Gde lepa gori duga
U suzi svakog cveta,
I kada hoću da gledam
U dno gde školjke stoje,
Ja tada za sto sedam
I čitam pesme tvoje.

Kada saznati želim
Kako duboko i čedno
Istinskim bolom vrelim
Strese se srce jedno -
Kako u svojoj boli
S dna svoga čuvstva poje
I beznadežno voli,
Ja čitam pesme tvoje.

Tražim li harfu štono
Ranama mojim zvoni,
Iz čijih struna bono
Moja se suza roni, -
Tražim li druga koga,
Što uvek zadrhtô je
Drhtajem srca moga,
Ja čitam pesme tvoje.

Želim li videti gde je
Prah jedne žarke milošte,
Što blago i toplo greje
I posle smrti jošte,
Tvom grobu, pesniče mio,
Duša mi poleti letom,
I celiva ga, i ti'o
Pokrije trnovim spletom.

Taki su venci za one
Koji nebesno ljube -
Za srca što ih gone
Patnje i bede grube,
Za srca što iz topline
Svog čuvstva pružaju nama,
Kô more iz dubine,
Pregršti dragoga kama...


1922.

ALEKSA ŠANTIĆ
ALEKSA ŠANTIĆ - CJELOKUPNA DJELA
www.aleksasantic.com

Copyright © 2001-2005 Denis Böhm