VOJVODI STEPI 
prilikom njegova dolaska u Mostar god. 1919.            

Obiliću, Srđo, smeli Strahinj-bane,
    Primi vence ove srca što te ljube!
Jer ti roblja bedne vedrio si dane,
    I veriga teških krhô alke grube,
Jaki, nepobedni sine majke gorde,
    Vihore i grome sa Cera, što oba
Rušio si cara krvoločne orde
    I s timora slave kliktô svako doba!

Jug Bogdan sa decom, Ljutica i Marko,
    I svi za slobodu što padoše juče,
Što otačku grudu ljubili su žarko
    I zažegli krvlju sve plamove luče, -
Svi su oni s tobom danas došli nama,
    Jer u tvome srcu njina srca biju,
Svetla, kô praznički sjaj po ikonama,
    Kô vrela gde smorni snagu vere piju.

S njima oči svoje upirô si letu
    Visokih krstaša i suncu se peo -
Šta Srbija može pokazô si svetu,
    I njezine duše da su boga deo.
Jer bogovi s tobom kada nisu hteli,
    Ti sam Perun beše sa munjom u ruci.
I brodovi naši svog su Hrista sreli,
    I s dugom na jedru mirnoj stigli luci.

Sa kopljem i štitom sad, kralju megdana,
    Stube kog svi gromi okrnjili nisu,
Ti stojiš, sav sjajan, kô zora Balkana,
    Svrh aždaje mrtve na najvišem visu.
Samo retke duše i kraljevske, gde je
    Bog prosuo vatre sunčane, tu stoje;
I besmrtne tako, dokle sunce greje,
    Svetle se u blesku oreole svoje.

Blago tebi! Večno sa Miroča bela
    Pevaće te vila uz borovlje davno,
Jer si ti, kô pesmu herojskijeh dela,
    Na zvezdama ime urezao slavno.
I svi naši pozni naraštaji krasni
    Gledaće na zvezde s vatrom srca lepa,
I čitati pesmu s kola zvezda jasni' -
    Večnu, svetlu pesmu: Stepanović Stepa.


1919.

ALEKSA ŠANTIĆ
ALEKSA ŠANTIĆ - CJELOKUPNA DJELA
www.aleksasantic.com

Copyright © 2001-2005 Denis Böhm