PESMA NAŠIH ĐAKA 

Mi smo čuli svetle knjige što nas uče -
    Reč njihova svaka u dno naših grudi
Pala je k'o jedna zlatna iskra luče,
    Što kazuje staze uzora i ljudi.
Ove reči mile, ove reči vrle,
    Oružje su zlatno što nas od zla brani;
Njih sva srca naša celuju i grle,
    Kao oltar gde se svetla vera hrani.

Kad gledasmo preko zamagljenih luka
    Kako ratar seje u proleće rano,
Kako seme baca iz žuljavih ruka
    I rukavom briše znojno čelo vrano -
Mi s kletvom pružamo ruku jedan drugom:
    I mi ćemo biti sejači i zrnje
Sejati vrlina, i u trudu dugom
    Sa rodnijeh njiva iskrčiti trnje.

Kad gledamo rosnu ljubicu gde blista
    Kao leptir na nju naša duša pane,
Pa joj ljubi njedra mirisna i čista,
    I s radosti kao sjajan dragulj plane
I peva: O, lepa, ljubičice draga,
    Sve dok sam na ovom svetu biću i ja
Tako svetla, čedna, bez mrlja, bez ljaga -
    Biću cvet gde rosa blagoslova sija.

Kad gledamo pčelu, neumorna leta,
    Gde u rano jutro na delo se diže,
Pa med slatki skuplja iz čašice cveta
    I s tečnim blagom u košnicu stiže -
Mi zborimo pčeli: Tako kao i ti,
    Sve dokle nas greje sunce s plava svoda,
Na časnome delu i mi ćemo biti
    I med slave zbirat' u košnice roda.

Kad gledamo stenu gde je more ljuto
    Valovima gruva i gorčinom poji,
A prkosno stena diže čelo kruto
    I gorda i jaka na poprištu stoji -
Mi radosnim klikom kličemo sa žala:
    Vi valovi hučni, o, timorska hordo,
Kad i nas gruhne sudba s besom vala,
    Staćemo k'o stena, bez jauka, gordo!

Kad gledamo kako u svetlosti zore
    Svoja krepka krila širi or'o lepi,
I s kliktanjem kruži iznad rodne gore
    I zrak sunca pije i njime se krepi -
Mi pevamo: Orle, kralju tica svije',
    I mi ćemo tamo, do sunčanih vrela!
Sve dok naše srce ustreptano bije
    Letićemo letom večnih, svetih dela!


1918.

ALEKSA ŠANTIĆ
ALEKSA ŠANTIĆ - CJELOKUPNA DJELA
www.aleksasantic.com

Copyright © 2001-2005 Denis Böhm