SVIRAČ 

Ne, po vašem taktu gudalo ne vučem!
    Melodije moje teku s vrha sama,
Gdeno zora suncu svojim zlatnim ključem
    Otvara portale, i makovi cvet
S nedara mu baca na pragove hrama,
    U kraljevskom plaštu gde ga otac svet
    Ispraća i sprema na nov sjaj i let.

Moj zvuk rađa samo drhtaj mojih struna -
    Sam izbija kao vrelo reka plavi'.
S vihorima živi uvrh gorskih kruna,
    I s lučama kruži naš ubogi kut...
On je žižak onih koje memla davi
    I rodne im bašte mraz ubija ljut,
    Po očima traže duga svetli put...

U skrovištu, gde ga zlatne vatre krepe,
    On ne čeka nikad na tapšanje vaše...
Njemu vence viju oreade lepe,
    I uz harfe slažu hvala čedni poj...
I kô kaplje sunca ljiljanove čaše,
    On u sebi hrani svetih iskra roj,
    I dar od njih prima i oreol svoj...

On žeđ vinom gasi iz svoga krčaga,
    Sluhom svojim sluša reči s reka tajne...
On je moje delo, moja krv i snaga,
    Moja sreća, radost, i bolova glas...
S njim ću i umreti jedne noći sjajne,
    Kad uspeva reka, grm, polje i klas,
    Grleći, o drage moje strune, vas...


1918.

ALEKSA ŠANTIĆ
ALEKSA ŠANTIĆ - CJELOKUPNA DJELA
www.aleksasantic.com

Copyright © 2001-2005 Denis Böhm