NA PROZORU 

S prozora, što gleda u vrt pust i sveo,
Ja od zore slušam kako jedna zvonka
Melodija dršće i s grmlja obronka
Rasipa se zlatna i kraj trese ceo.

Ono se proleće povraća sa puta,
Već je blizu reke. Eno, iza vrba,
Pred njim trče hitra deca golotrba,
Po kosi beharom bajama osuta.

O proleće lepo, i meni se svrati,
Pa i moju baštu uvelu pozlati
Zlatom pesme tvoje i tvojega leta!

No, gle, ono prođe! Ne pogleda na me...
Sa stabala mojih ne odlaze tame,
I u granju nigde ni pesme ni cveta.


1914.

ALEKSA ŠANTIĆ
ALEKSA ŠANTIĆ - CJELOKUPNA DJELA
www.aleksasantic.com

Copyright © 2001-2005 Denis Böhm