POZNI ČASOVI 

Kô kakva slika čarobna iz rama,
U tvoju baštu, gdje šedrvan bije,
Ti mirno gledaš iz prozora, sama,

I naslonjena. Tiho miris vije,
Na tvoje leje mesečina pada
Topla i meka, i ruže ti mije

Srebrom... Ti ne znaš da preda mnom sada
Noć duga stoji, pusta, i u čami,
S razvalinama... Iznad gluha grada

Svud slepi miši kruže, i u tami
Buljina buče... I senke bez broja
Sokakom grnu, i svaka kuca mi

Rukom u prozor, kako prođe koja...
Ti ne Znaš... Tvoju noć svetle dragulji,
Dokle iz tame sve u okna moja

Kô slepo oko pozni mesec bulji.


1911.

ALEKSA ŠANTIĆ
ALEKSA ŠANTIĆ - CJELOKUPNA DJELA
www.aleksasantic.com

Copyright © 2001-2005 Denis Böhm