NA PUTU 

Hitri konji frkću. Moja kola nagle.
A tamo, daleko, u sumraku tamnom,
Sve se većma gube i ostaju za mnom
Oštre, gole grede i turobne magle.

Nigde nikog. Samo, dokle mirno tone
Novembarsko sunce, i za vrhom trne,
U strukama magle za mnom četa srne;
To su boli moji što me snova gone.

O vi senke mutne, vi aveti blede,
Prođite se više smorena begunca!
Vratite se tamo u magle i grede,
Ja pokoja hoću! Hoću sreće, sunca!

No zaludu vapaj... Sve bliže i bliže,
S barjacima magle grdni povor stiže
I k'o gladni panter iza kola srne.

I ja čujem kako preko strana strmi'
Njegov divlji kikot širi se i grmi,
K'o hrid kad se ruši u bezdani crne.


1907.

ALEKSA ŠANTIĆ
ALEKSA ŠANTIĆ - CJELOKUPNA DJELA
www.aleksasantic.com

Copyright © 2001-2005 Denis Böhm