POD KRSTOM 

Uz brdo se penjem sve više i više,
Nada mnom, visoko, orlovi šestare;
Doli vidim sela i kolibe stare
I putanje mokre od skorašnje kiše.

Eno, jedan težak zamahuje krasnom
U zaraslu zemlju i panjeve krši...
No, kad posô trudni sa naporom svrši
I kad njiva rodi radeniku časnom,

On požnjeti neće do tuge i bola,
Ostaće mu zemlja i pusta i gola -
Skakavci će gladni svu pojesti žetvu...

Ali on sa suzom neće dići kletvu,
Jer taj što se mora vječno s krstom peti,
Taj ne smije nigda plakati ni kleti.


1906.

ALEKSA ŠANTIĆ
ALEKSA ŠANTIĆ - CJELOKUPNA DJELA
www.aleksasantic.com

Copyright © 2001-2005 Denis Böhm